Rafinacija zlata i srebra

Rafinacija zlata i srebra je skup postupaka kojima se iz različitih materijala i otpadnih sirovina, dobijaju čisti metali koji se koriste za formiranje zlatarskih legura.

Rafinacija, odnosno prečišćavanje plemenitih metala, može se obavljati: hemijski i elektrolitički.
Koji načini će se primeniti nad nekim materijalom zavisi od toka koji je materijal.

Hemijska rafinacija zlata i srebra može se obavljati za sve vrste legura i za različite odnose, zlata, srebra i drugih metala u njima. Suština hemijske rafinacije jeste da se legure, čiste ili sa različitim nečistoćama, rastvore u kiselinama a potom da se iz tako dobijenih rastvora, odstrane nečistoće i izdvoje pojedini metali putem različitih reducenata.
Za hemijsku rafinaciju bitno je da legure koje se rastvaraju budu usitnjene u što većoj meri kako bi imale što veću površinu za brzo rastvaranje.
Metali koji se dobijaju pomoću hemijske rafinacije su u praškastom stanju. Moguće je, uz prečišćavanje dobijenih prahova, dobiti visoko čiste metale. Prahovi metala mogu se topiti pojedinačno ili zajedno u toku izrade legura od različitih metalnih prahova.

Elektrolitička rafinacija metala, pa i plemenitih, može se obavljati samo u slučaju kada je osnovni metal značajne čistoće, odnosno najčešće preko 95%. Iz tog razloga, elektrolitička rafinacija se veoma često koristi za prečišćavanje metala koji su najpre rafinisani hemijskim putem.
Za zlatarske legure zlata i srebra koje su najčešće finoće 585/000 za zlato ili 900/000 za srebro, nije moguća direktna elektrolitička rafinacija.

Praksa je pokazala da se najčešće za zanatsku primenu rafinisanih metala primenjuje samo hemijska rafinacija.
Znatno ređa primena elektrolitičke rafinacije u Srbiji je vezana institute i slične ustanove, koje posle hemijske rafinacije primenjuju elektrolitičku u cilju dobijanja visokočistih metala.

Budući da tehnologija hemijske rafinacije nije složena, situacija za obavljanjem rafinacije u našoj zemlji je dosta haotična. Rafinacija se obavlja i na seoskim imanjima uz korišćenje plastičnih kofa ali i u savremenim automatizovanim postrojenjima vrednim više desetina hiljada evra.

Osnovni problemi koji se javljaju prilikom rada na rafinaciji su: iskorišćenje i zagađenje.

Iskorišćenje je pojam vezan za odnos količine plemenitog metala u polaznom nerafinisanom materijalu i dobijene količine rafinisanog plemenitog metala. Problemi sa iskorišćenjem su prevashodno vezani za rad u neadekvatnim uslovima uznedovoljno razumevanja tehnologije, ali se javljaju i pri korišćenju savremenih postrojenja zbog nedovoljnog poznavanja opreme i njenih ograničenja.

Zagađenje prilikom rafinacije je vezano za neposredno ugrožavanje zdravlja osobe koja obavlja rafinaciju i onih koji se nalaze u neposrednoj okolini. Ozbiljna narušavanja zdravlja izazivanju isparenja mineralnih kiselina koje se koriste u procesu rafinacije kao i kontakt sa tečnim rastvorima ili kiselinama.
Oštećenja koja se javljanju na organima za disanje usled dejstva isparenja mogu da izazovu trajni invaliditet, i veoma skraćuju životni vek osoba koje se neposredno bave ili se nalaze u njihovoj blizini, prilikom obavljanja rafinacije u neadekvatnim uslovima i bez pravilne obuke.

Zbog svega navedenog hemijska rafinacija zlata i srebra iz loma i otpadnih materijala može se uspešno obavljati samo ako se poseduju adekvatna oprema, hemikalije i neophodno znanje za ovaj posao.